Predsedničkih izbora u Srbiji će biti, ali datum još uvek ne znamo. To je u najkraćem rezime dogovora koji su u krajem prošle nedelje postigli predsednici najjačih stranaka vladajuće koalicije Tadić (Demokratska stranka), Koštunica (Demokratska stranka Srbije) i Mlađan Dinkić (G17 plus).

Dogovor tri lidera, koji je okončao do sada najozbiljniju krizu vlade, predviđa da će predsednički izbori biti raspisani posle 10. decembra ukoliko ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ukoliko 10. decembra ne usledi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predsednički izbori u Srbiji će biti održani tokom januara 2008. godine. Najkasnije do 8. novembra bi trebalo da budu usaglašeni svi predlozi zakona neophodni za održavanje predsedničkih izbora, a usvojeni u Skupštini Srbije do 10. decembra.

U saoštenju predsednika Tadića navodi se da su na njegov predlog stranke vladajuće koalicije „utvrdile zajedničku obavezu da se u najkraćem mogućem roku usvoje zakoni koji su Ustavnim zakonom predviđeni za raspisivanje izbora i konstituisanje svih državnih institucija sa novim nadležnostima, definisani novim Ustavom Srbije“. Kako se navodi u saopštenju „postoji puna saglasnost da posle 10. decembra i sadašnje runde pregovora o budućem uređenju pokrajine Kosovo i Metohija, ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje, budu raspisani predsednički izbori“. Preduslov za održavanje izbora je usvajanje zakona o predsedniku republike, zakona o spoljnim poslovima, zakona o odbrani, zakona o vojsci i zakona o službama bezbednosti.

Spekulacije o datumu održavanja izbora nastavljene su i nakon postizanja načelnog sporazuma o predsedničkim izborima. Kao najverovatniji datumi održavanja prvog kruga predsedničkih izbora pominju se 13. i 20. januar 2008. godine, dok bi drugi krug bio održan 27. januara, odnosno 03. februara. Ovime je završeno višenedeljno licitiranje koje je započeo predsednik srpskog parlamenta Oliver Dulić izjavom da će, ukoliko vladajuća koalicija ne pronađe zajedničko rešenje, raspisati izbore najkasnije do 9. novembra i zakazati ih za 09. decembar tekuće godine. Podsećamo, nesuglasice između DSS i DS nastale su oko tumačenja člana 3. Ustavnog zakona koji predviđa da izbori „moraju biti raspisani do 31. decembra, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona potrebnih za održavanje izbora“. DSS je zauzeo stav da izbori ne mogu biti raspisani jer predviđeni zakoni nisu usvojeni, a ne postoje garancije da će oni biti usvojeni do kraja godine, dok je DS insistirao na tome da izbori ne mogu biti odlagani, te da se mogu održati i po postojećim zakonima.

Nadmudrivanje na relaciji Tadić – Koštunica koje je poslednjih nedelja išlo preko partijskih glasnogovornika završeno je, po opštoj oceni, nerešenim rezultatom. Koštunica i DSS su uspeli da još jednom pokažu da je njihova reč presudna, te da nametnu Kosovo kao apsolutni državni prioritet, dok su Tadić i njegove demokrate ipak izdejstvovale održavanje izbora u naredna dva meseca, kako su najavljivali još tokom izborne kampanje.

Nakon postizanja dogovora, iz oba tabora stigle su odmerene izjave. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić u izjavi za B92 navodi da postignuti dogovor „omogućava stabilnost zemlje i veće posvećivanje Vlade evropskim integracijama“. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić u izjavi koju prenosi Politika kaže da će njegova stranka „u potpunosti poštovati dogovor koji je sklopljen“, dodajući da veruje da je kod svih stranaka „prevladao razum“. U izjavi za agenciju Beta, ministar odbrane Šutanovac navodi da je dogovorom stavljen pečat na na krizu u vladajućoj koaliciji i da Srbija ulazi u period političke stabilnosti. Šefica poslaničke grupe G17 plus Snežana Grubješić izrazila je zadovoljstvo postignutim dogovorom, ne propuštajući da naglasi „konstruktivni doprinos Mlađana Dinkića u prevazilaženju sukoba“. B92 je prenela Grubješićkine reči da će G17 plus i u narednom periodu biti „faktor političke stabilnosti i partnerstva“. Iako članovi vladajuće koalicije, čelnici Nove Srbije (NS) tvrde da nisu detaljno upoznati sa dogovorom, ali naglašavaju da se toj stranci izbori u januaru „ne sviđaju“, jer je januar u Srba mesec slavlja. Da nije tužna, grohotom bismo se smejali izjavi poslanika Markićevića da je „NS stranka pravoslavnih Srba koji slave Srpsku novu godinu (13. januar) i Svetog Jovana (20. januar)“. Ako je verovati poslaniku NS pravoslavni Srbi će u oba ova naznačena datuma imati pametnija posla, baviće se praznovanjem, te će izlaznost, naročito u selima biti daleko manja.

Opozicione partije dogovor o predsedničkim izborima procenjuju različito. Dok radikali i socijalisti veruju da je ovim samo odložena kriza i pad vlade, liberali Čedomira Jovanovića traže održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. U izjavi za Betu, generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Vučić kaže da će nova kriza u vladajućoj koaliciji biti otvorena već za mesec dana. Lider Liberalno demokratske partije (LDP) Jovanović u izjavi koju je prenela B92 navodi da dogovor Tadića i Koštunice „nije kraj političke krize u koju su oni uveli zemlju, već najjasniji pokazatelj njihove nespremnosti da podrede svoje lične interese interesima zemlje“.

Za sada se sa sigurnošću zna da će Boris Tadić pokušati da na predsedničkim izborima izbori drugi mandat. Njegovu kandidaturu do sada je bezrezervno podržala G17 plus i Sandžačka demokratska stranka Rasima Ljajića. Prvi zvanični protivkandidat biće mu doskorašnji partijski kolega, lider LDP Čedomir Jovanović. Druge stranke tvrde da će o predsedničkim kandidatima i eventualnoj podršci nekom kandidatu odlučivati organi tih stranaka. Miloš Aligrudić (DSS) tvrdi da će se o podršci Tadiću razgovarati na odborima stranke kada za to dođe vreme. Poslanici NS još uvek ne znaju hoće li se njihov vođa Velimir Ilić kandidovati, o čemu će, naravno, odlučiti on sam, a ne organi stranke. Iako se zaklanjaju iza dogovora u stranci, izvesno je da će Toma Nikolić iz SRS još jednom pokušati da postane predsednik Srbije. Stranke vojvođanskih Mađara najavljuju zajedničkog kandidata.

Prema tek objavljenim rezultatima istraživanja koje je sprovela agencija Stratedžik marketing iz Beograda, u drugi krug sigurno idu Tadić i Nikolić. Prema nalazima ove agencije, Tadić u ovom času ima značajnu prednost nad Nikolićem (56 naprema 44 posto) koja se teško može dostići, čak iako izostane poziv DSS, NS i LDP da u drugom krugu podrže Tadića.

Stručna javnost smatra da postignuti dogovor stabilizuje političke prilike u državi. U izjavi za NIN analitičar Dragan Bujošević navodi da je dogovor neprecizan „kako bi i Tadić i Koštunica iz rasprave o izborima mogli da izađu kao pobednici“, dok analitičar Vladimir Goati smatra da je dogovorom prevaziđena vrlo napeta situacija u zemlji.

Za kraj, baš kao i za početak, par reči o vezi predsedničkih izbora u Srbiji i rešavanja statusa Kosova. Nedeljno izdanje lista Politika donosi da bi termin predsedničkih izbora u Srbiji mogao da ima uticaj i na dalji tok kosovskih pregovora. Kako Politika saznaje iz dobro obaveštenih izvora, Zapad neće preduzimati nikakve drastične mere dok traje kampanja u Srbiji. Prema istim izvorima, na rešavanje kosovskog statusa mogao bi da utiče i „zgusnut“ raspored izbora u Rusiji i Americi. Na proleće slede izbori u Rusiji, dok će oni u Americi biti održani u novembru 2008. godine. Isti izvori tvrde da odlazeća američka administracija neće biti voljna da u poslednjim danima mandata jednostrano prizna nezavisnost Kosova, te da će se na rešenje kosovske krize, po svemu sudeći, čekati nova američka administracija, a rok koji ovaj izvor pominje je proleće 2009. godine.